Duša slovenska (8)
Boja u slovenskoj narodnoj kulturi jedan je od osnovnih elemenata koji karakteriše čitav niz obrednih simbola i mitoloških likova. Najznačajnija je trijada boja belo-crveno-crno. Simbolika bele i crvene boje, koje se nalaze na polarnim tačkama spektra boja, je protivurečna: odnos „bela – crna“ odgovara parovima „dobar – rđav“, „živ – mrtav“, „muški – ženski“. Istovremeno, u obredima i verovanjima, bela i crna boja mogu se naći u sličnom kontekstu (npr., pogrebni obred, nečiste sile). Crvena boja može biti suprotstavljena beloj, svetloj – kao ne-belo, „obojeno“, „tamno“. Bela, crvena i crna boja imaju zaštitna svojstva i koriste se kao apotropeji (amajlije za zaštitu od uroka, nesreće i sl.).
Simbolika svake od tih boja je dvojaka.
Bela može da označava sakralnost, čistotu, plodnost, svetlost;
istovremeno, ona je u vezi s predstavama o onostranom svetu („bela žalost“ kod
mnogih slovenskih naroda, smrt u liku žene u beloj odeći) i demonskim bićima
(belu odeću, kod Istočnih Slovena, nose rusalke, lesnik, straha i dr.).
Crvena je boja života, vatre, plodnosti, zdravlja (javlja se u
porođajnim i svadbenim obredima, u agrarnoj magiji) i boja onostranog sveta
(upotreba predmeta crvene boje u pogrebnom obredu; crveno kao znak žalosti),
htoničkih i demonskih likova (crvenu odeću ili kapu nose domovoj, lesnik,
vodenjak, đavo, patuljci; crvene su oči, zubi, kosa kod veštica, đavola,
rusalki; upotreba „crveno“ kao stalni epitet mitoloških likova u basmama). U
narodnim predstavama su posebno značajni crveni konac, crveno platno, crveno
jaje.
Najkonkretniju i jednoznačnu simboliku ima crna boja koja asocira na mrak,
zemlju, smrt (crna boja kao znak žalosti; u ožalošćenim porodicama uskršnja
jaja su bojena u crno – Boka Kotorska). Crne boje su obično demonski likovi
(pojavljuju se i u obliku crne životinje ili predmeta): đavo, banjik, ovinik,
poljevoj. U crnog konja se pretvara vukodlak (Srbi); vampiri muče ljude
pretvarajući se u crnu kokoš (Slovenci); veštice se pretvaraju u mačke, pse,
svinju crne boje (opšteslovenski). Pojava crne životinje posle smrti čarobnjaka
svedoči o tome da je iz njega izašao đavo (Srbi). U magijskoj praksi
(apotropejskoj, ljubavnoj, isceliteljskoj) korišćeni su predmeti i žrtvene
životinje crne boje, npr. nož crnih korica radi zaštite od strave (Srbi), od
„more“ (Slovenci); crni trn je zabadan mrtvacu ispod nokta da ne bi ustao
(Srbi); kost crnog psa plašila je vešticu (Srbi); crnu kokošku su obnosili oko
njiva, zbog grada (Srbi); crnu kokošku su žrtvovali kugi na dan sv. Atanasija
(Bugari); jaje crne kokoške nošeno je uza se kao lek od kokošijeg slepila
(Belorusija).
Kombinacija crveno-belo suprotstavljena
je sklopu žuto-crno u značenju život-smrt, svetlost-tama,
zdravlje-bolest. Uoči Đurđevdana majka vezuje crveni i beli konac oko divlje
ruže (šipak), da bi ih ujutro vezala oko vrata detetu, a na ružu vezuje žuti i
crni konac, govoreći: „Ostavljam žutilo, uzimam crvenilo, ostavljam crnilo,
uzimam belilo“.
Kombinacija crveno-belo je karakteristična za
amajlije. Svadbeni hleb se ukrašava crvenom i belom vunom koja se zatim upliće
u poklon novorođenčetu (Srbi). Krstić od crnog trna nose na uzici od belih i
crvenih konaca (Srbi). Kod Bugara na Blagovesti devojkama buše uši i kače
srebrni novčić o crvenom svilenom koncu. Kod Srba, kada sveštenik sveti vodicu,
đakon u ruci drži crvenu i belu vunicu. Po verovanju, ako dete nosi jednu belu
a drugu crvenu čarapu, zaštićeno je od uroka (Hercegovina). U Đevđeliji
(Makedonija) deca su radi uroka nosila crvenu kapu prošivenu belim koncem.
Sklop crveno-crno,
karakterističan za mitološke likove, dominira u odeći maškara (đavo na Bele
poklade kod Slovenaca).
U narodnom kalendaru Slovena, „beli dani“ su dani Bele nedelje kod Srba i
Makedonaca; nekršteni dani (kada nema posta) u Srbiji i Pomoravlju; Velike
nedelje kod Ukrajinaca i Belorusa, Velika subota kod Hrvata, Slovenaca, Čeha i
Slovaka.
„Crveni dani“ padaju na Veliku subotu, uskršnju sedmicu, Tominu nedelju i
Trojice.
„Crni dani“ su Todorova nedelja, prvi dan četrdesetodnevnog posta kod
Čeha i Slovaka; sreda u Velikoj nedelji kod Poljaka.
Literatura:
SLOVENSKA MITOLOGIJA
Enciklopedijski rečnik
ZEPTER BOOK WORLD
(ulje na platnu; 80 x 100 cm)
Muzej naivne umetnosti, Jagodina
Muzej naivne i
marginalne umetnosti je prva muzejska ustanova za naivnu umetnost u Srbiji, osnovana 1960.
godine u Jagodini,pod nazivom Galerija samoukih likovnih umetnika. Likovna
zbirka MNMU broji oko 2.500 dela (slika, skulptura, crteža i grafika). Zahvaljujući
tome, Muzej je u mogućnosti da pored samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i
svetu priređuje i veoma raznovrsne tematske izložbe koje omogućavaju potpuniji
uvid u prirodu i sadržaj naivne umetnosti.
Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар