субота, 31. децембар 2011.

петак, 30. децембар 2011.

VREME BILANSA

... a priča teče dalje (11)


On ima sve. Slavu, imovinu, novac.
Ona ima dovoljno. Pobedila je sujetu.

On beži od sebe. Putuje, traga... praznog srca.
Ona beži u sebe... I  čuva oboje u svom srcu.


Nadica Janić

недеља, 25. децембар 2011.

BALADA O ISKRI I DEČAKU

Priče iz Usnulog grada (16)


Na svom putu između Neba i Zemlje, Iskra je u Čarobnoj šumi srela čudesnog dečaka koji se igrao Vatrom.
“Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim glasom.
“Ne smem. Sagoreću“, odgovorila mu je drhtavim glasom i uzdigla se na svoje Nebo.

Ujutro je opet krenula u Čarobnu šumu. Dečak se igrao Vodom.
„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim osmehom.
„Ne smem. Ugasiću se“, tiho mu je odgovorila i tužna se vratila na Nebo... Svu noć je padala kiša.

Treće jutro je otišla u Čarobnu šumu jer više nije mogla da svetli bez njega. Zatekla ga je kako dugom slika vatru, vodu, nebo i šumu.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim pogledom.
Nije se bojala. Poklonila mu je Paunovo pero i ušla u sliku. Tu je ostala zauvek pretvorivši se u Sunce.

Dečak je patio za njom. Voleo je kao sićušnu Iskru. Od njegovih suza postala je nova duga. Nastavio je da slika. Čarobna šuma se pretvorila u njegove slike. U svakoj je bila Svetlost, ali samo u jednoj Sunce.


Nadica Janić



"Čarobna šuma"
(akril na papiru; 21 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

среда, 21. децембар 2011.

U MREŽI


Sećanje (1)

Osećam lepljive niti na telu. Borim se da izađem iz mreže. Zadovoljan izgled na njegovom licu. Ne mogu da pomerim noge, a htela bih da bežim. Njegove maljave ruke mi dodiruju grudi.

Probudila sam se u groznici. Drhtala sam i u strahu upalila lampu. Temperatura je bila visoka. Da li da ga budim? Trebao mi je čaj i da me neko drži za ruku.

...

Sećam se dečaka sa kojim sam se igrala svih dečjih igara. Uvek je želeo da bude jači i pametniji. Uživao je u mom strahu.

Jednom mi je pokazao kutiju šibica:
„Pogodi šta u njoj ima?“
Stavio mi je na uvo da čujem šum iz nje. A onda je otvarao... polako, tek toliko da bi dlakavi krak pauka provirio iz kutije.
Vrištala sam i bežala... A on se smejao.


Nadica Janić

недеља, 18. децембар 2011.

SAN O BESKRAJU

Iz sveske na široke linije (12)


Pun mesec nad Dunavom...
Poleteli smo u beskrajne prostore sna.

Zatvorio se krug. Osećam punoću dovršenosti i duhovnu snagu da odem na novi izvor radosti, mira i svetlosti. Ne tražim više svoje lice u odrazu prolaznosti voda.

Teče Dunav... Obale se razmiču. Nestaju. Očišćeni od mladalačkih želja i strasti, vidimo naša nova lica.


Nadica Janić



"San o beskraju"
Foto: Nadica Janić



петак, 16. децембар 2011.

OČE-NAŠ... koji jesi...

... a priča teče dalje (10)


GLADNI TUŽE SINOVE
Samo u Novom Sadu više od 600 roditelja izvelo pred sud svoje potomke

„Veliki broj starih u Srbiji žrtve su, ne samo prevaranata koji žele da se domognu njihove imovine, već i sopstvene dece koja o njima neće da vode računa. Međutim, neki su rešili da „okrenu list“.

U tome im je pomogao novi zakon o socijalnoj zaštiti, po kom deca imaju obavezu da izdržavaju ostarele roditelje... Nijedno staro lice ne može da dobije socijalnu pomoć ako ima radno sposobno dete koje neće da ga izdržava, osim ako ne pokrene tužbu.

Većina se, međutim, ustručava da tuži sopstvenu decu sve dok ne dođu na sam rub egzistencije.“

Izvor: Novosti, 16. decembar 2011.


...


OČE-NAŠ... koji jesi...

Drhtava, stara ruka
ispisuje ime svoga sina 
na tužbi za komad hleba.

Držao ga je na krštenju,
ljubio, hranio. 
Dao mu krila...

Iznemogla starica
na Suvoj planini
ne zna da napiše ime.

Prala je veš na reci
i za njih uvek čuvala
poslednji komad hleba.


Nadica Janić 

четвртак, 15. децембар 2011.

SAN U NOĆI PUNOG MESECA


Iz sveske na široke linije (11)


Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. 

Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi.
Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“





"Magija"
Foto: Nadica Janić


U besanim noćima punog meseca slike snova i jave su se dopunjavale. Rasipala je stranice života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči je probijao zidove. Otvarala je svesku i pisala svoje nedosanjane noći. Kada bi se umorila, uzimala je pismo koje joj je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijala u prazno srce ispisane reči:
„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“


Nadica Janić



MAGLA

Iz sveske na široke linije (10)


Sedimo među mekanim šarenim jastučićima. Na stolčiću dve šolje sa čajem od jabuka i cimeta i tacna sa vanilicama. Stavljam ti mali, beli kolačić u usta i dodirujem usne. Ispijaš čaj nevoljno, polako, u malim gutljajima.

Poljupci sa ukusom vanile...

Daješ mi koverat:
“Otvori kada odem“.

...

Probudio je miris tosta i pevušenje iz kuhinje.
Avion nije poleteo zbog magle.
Koverat nije otvorila.


Nadica Janić

уторак, 13. децембар 2011.

PRED PRAZNIKE

... a priča teče dalje (9)


Blješti lažna raskoš svetiljki.
Kič puzi po gradu.
Jeftine radosti u rukama apatičnih ljudi.
Pored kontejnera, napušteni psi i ljudi
razvlače kese...


Nadica Janić

PARALELNI SVETOVI

... a priča teče dalje (8)


Udobna stolica. Mala crna ploča i MIŠ.

(Pisaći sto. Sveske, boje, crteži, knjige...)

Fotelja. Velika crna ploča i DALJINSKI.


Nadica Janić

понедељак, 12. децембар 2011.

POGLED IZA...

Priče iz Usnulog grada (15)


Odlučio je da nestane iz njihovog, nekada srećnog života.
(Da privremeno umre.)

Isključio je mobilni telefon. Otišao u vikendicu na obali reke. Poneo je samo nekoliko ličnih stvari, boks papira i pisaću mašinu.

Pošto je „umro“ (na način kako je odlučio), svaki dan je ispisivao po deset stranica teksta o svom bivšem životu. Dok je pisao, čudio se mnogim stvarima koje je uradio. Postao je sebi stran, dalek...
A kada je pisao o njoj, više i nije bila tako lepa i dobra i pokajao se što je zbog nje odlučio da umre.


Nadica Janić

недеља, 04. децембар 2011.

DRUŽENJE


... a priča teče dalje (7)


Zakazale smo mejlom
sastanak u pet na skajpu.

Kolače sam izguglala
i skinula numeru sa ju tjuba.

Udobno zavaljene pored kompa
srkale smo nesicu...


Nadica Janić

петак, 02. децембар 2011.

BELI SAN

Iz sveske na široke linije (9)

Neprozirna, bela jutarnja magla zastrla je prozor.
Soba miriše na bele hrizanteme.
Na stolčiću pored kreveta rasute beleške, pohabana knjiga i
otvorena sveska sa započetim tekstom:

„Čujem tvoje srce kao korake po snegu.
Pričaš mi o Lari, o zavejanom dvorcu i belim noćima...“


Nadica Janić


 "Bele noći"
Foto: Nadica Janić

четвртак, 17. новембар 2011.

CRNI SAN

Iz sveske na široke linije (8)


Tražila sam te po bespuću.
Našla sam te u tišini noći sa žarom u očima.
Nedodirljiv, neprepoznatljiv.
Vešto skriven tminom tajne.


Nadica Janić



Minijatura "Energija" (Crni san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić


четвртак, 10. новембар 2011.

PLAVI SAN

Iz sveske na široke linije (7)


Moja soba je plava u zoru...
U bašti sadim plavo cveće.
Volim more i nebo,
i čaj od plavog poljskog cveća.

Moj dnevnik je plav
i pišem plavim mastilom
o plavim zorama
u mojim plavim snovima.


Nadica Janić



Minijatura "Energija" (Plavi san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

среда, 09. новембар 2011.

SIVI SAN

Iz sveske na široke linije (6)


Sve je bilo iza nje kao dugi lanac sa raznobojnim alkama. Niz priča iz tog životnog lanca, šetajući pored reke, završavala je ili menjala im kraj.

Prošlost i budućnost za nju je imalo isti značaj. Njena sadašnjost je bila njena sloboda izbora pogleda na svoj život. Proživljeno ili izmaštano imalo je istu dimenziju. Dopunjavala je izgled nedovršene slike kojoj je mogla da menja boje i dodaje oslobođene linije bez kraja.

Život je doživljavala kao energiju boja i zvukova. Ljudi su nestali. I sve što od njih dolazi. Samo jedno lice se upilo u njeno biće i postalo stvarnost u dimenziji sna.

„Umorna sam“, šaputala je u snu.
Provlačio je prste kroz njenu kosu boje srebra.
„Nemoj da pališ svetlo. Ovako mi je bolje...“
Ruke su mu bile hladne.

Dok je u svesku beležila svoj san, maglovito novembarsko jutro obojilo je sobu u sivo.

Dan je provela za kompjuterom u još jednoj dimenziji nerealnog.


Nadica Janić



Minijatura "Energija" (Sivi san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

CRVENI SAN

Iz sveske na široke linije (5)


Njeni snovi su bili u boji... Oblici i boje su se pretvarali u tonove koji su imali snagu muzike sfera. U njenim snovima postojalo je samo jedno lice koje je znala iz svih njenih života. Dodir njegovih ruku i pogled u snu bojio je njen dan kada otvori oči. Uzimala je svesku sa stolčića i slikala rečima svoj san.

Noćas si me vodio u crvena polja. Hodali smo na talisama crvenih latica rasutih ruža. Ruka ti je bila topla, sigurna, nežna...

Htela sam da ti vidim oči. Okrenuo si glavu i rekao: 
„Staćeš na ivicu provalije.“
Ipak sam ti pogledala oči... Zaiskrile su reči:
“Mir bi tvoj bio kao reka, i pravednost tvoja kao morski talasi.“

Probudila se sa drhtavicom. Rano, crveno kao krv, novembarsko sunce ispunjavalo je sobu dok je beležila svoj crveni san.


Nadica Janić



Minijatura "Energija" (Crveni san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić


четвртак, 29. септембар 2011.

SENKE

Iz sveske na široke linije (4)


Hodamo dugom, senovitom ulicom... između dana i noći.
Između sreće i tuge... Lišće pod nogama.

Držiš mi ruku. Uvlačiš polako prste među moje prste. Moja šaka nestaje u tvojoj. Stežeš mi je i opuštaš. Dodir pulsira.

Hodamo i ćutimo... Zastala sam. Izvukla sam ruku iz tvoje ruke. Obe šake su na tvojim grudima. Osećam tvoje disanje... Osećam tvoje ruke na mom struku. Privukao si me... Grlim ti vrat i prislanjam obraz uz tvoje lice.


Nadica Janić

уторак, 23. август 2011.

ZNAK

Iz sveske na široke linije (3)

Usisavam terasu. Iznad ulaznih vrata nešto crno. Usisivač bez dvoumljenja to uvuče u sebe.
To je leptir – prostruji mi kroz glavu.
Panično gasim usisivač, otvaram kesu za prašinu iz koje se čuje šuštanje.
Rukom vadim đubre da ga oslobodim...

Uzlete!
Crni leptir sa crveno-žutim krilima.
Poleteo je prema ogradi od bršljana i sakrio se među lišće.

„Divan je, divan... živ je...“
„Džabe si ga spasla kada će samo do uveče živeti“, na moje ushićenje, hladno, iza novina reče moj suprug.

Moj Crni Leptir živi u mom snu.


Nadica Janić

уторак, 09. август 2011.

FB

... a priča teče dalje (5)


Kako je divno imati 2163 prijatelja!
I za samo dva sata izbrisala sam 1092.
A posle pola sata dodala još 9.
Sve se u stvari vrti oko 1.


Nadica Janić

DODIR

Iz sveske na široke linije (2)


U svom zlatnom kavezu između neba i zemlje pisala je dnevnik
sećanja i snova:

"Čekaš me...
Pred tobom sam.
Na sebi imam jednostavnu, dugu svilenu haljinu bež boje.
Uplela sam kosu i na vrat stavila kap „Šanel 5“.

Prilazim ti.
Celo telo je uz tebe. Prislonila sam obraz uz tvoje lice.
Ruke su se splele na tvom potiljku sa još vlažnom kosom od tuširanja. Brada ti je meka. Odišeš svežinom.

Nemiran dodir tvojih ruku na mojim leđima.
Svila izmiče ispod tvojih prstiju...
Upijam tvoj miris i zaustavljam vreme."

Na stolčiću pored uzglavlja:
nekoliko knjiga, čaša sa vodom i sveska na široke linije.
Na poslednjoj strani je ispisala svoj nedosanjani san:

"Ležim pored tebe.
Glavu sam prislonila na tvoje grudi.
Slušam otkucaje tvog srca.
Maziš mi potiljak i uranjaš ruke u kosu."


Nadica Janić

субота, 06. август 2011.

BELINA

Iz sveske na široke linije (1)


Zadremala sam u uglu ateljea:

Stavio je šake na belo platno. 
Sa njih su se slivale raznobojne kapljice. 
Prislonila sam lice na platno. 
Na započetu sliku su se utiskivale suze.

Otvorila sam oči.
Božanska belina je isijavala iz slike.


Nadica Janić

недеља, 10. јул 2011.

PORTRET

Priče iz Usnulog grada (14)


Pored toaletnog stola okačila je sliku njenog portreta koju joj je poklonio. Divila se njegovom slikarskom talentu, spontanosti, šarmu... U njemu je pronalazila sve vrline muškarca - za nju bitne. Prijala joj je njegova pažnja i uvažavanje.

Odlučila je da ga pozove u svoj stan na zakusku i time iskaže zahvalnost i toplinu svojih osećanja. Ustreptala je od priprema. Sve je trebalo da bude savršeno. Njen izgled je bio isti kao na slici: osmeh devojčice na licu pedesetogodišnje žene.

Zakasnio je sat vremena. Na brzinu je pojeo punu tacnu malih, šarenih sendvič-zalogaja. Led i viski su se smenjivali u čaši. Uz povremeno štucanje, oduševljeno je pričao o starinskim ramovima koje je „za bagatelu“ kupio na buvljaku...
Pogledom je odmeravao trosed: „Hoćemo li ovde?“

Tru puta je proveravala bravu kada ga je izbacila. Dok je skidala šminku, sa portreta joj se smejala uspaljena šiparica.


Nadica Janić

понедељак, 02. мај 2011.

SREBRO U KOSI

Priče iz Usnulog grada (13)


S godinama se sve više povlačila u samoću. Volela je svoj novi život posvećen razmišljanju, pisanju, slikanju...

Nije osuđivala ljude koji su je povredili. Nije osuđivala ni sebe što nije bila sumnjičava. Samo je žalila za izgubljenim vremenom koje je posvetila pogrešnim ljudima a ljude koji su zaslužili mnogo više je zapostavila.

Verovala je da će ispraviti greške, ali na pisma, čestitke i skromne poklone nije dobijala odgovor. Nalazila je opravdanje... A seta na njenom licu davala joj je uzvišen, blag izraz.

„Dobri ljudi su nenametljivi, u senci, tihi. Možda ih zato ređe srećem... ili su zaista retki“, šaputala je dok je pred odlazak u šetnju uplitala srebrno-belu kosu u punđu.


Nadica Janić

четвртак, 10. фебруар 2011.

KOMŠIJE

Susret (11)


Zvoni telefon.
Stariji, muški glas:
„Mogu li doći do Vas da se upoznamo? Ja sam Vaš komšija“.
„Dođite slobodno! Može i odmah“, ljubazno mu odgovara takođe stariji, muški glas.

Na vratima bledi starac.
„Vi ste kupili ovu kuću do prodavnice?“.
„Ne, ja sam sa centra. Kupio sam grobnicu do Vaše, pa želim da znam ko će mi biti komšija.“


Nadica Janić

SLOBODA

Susret (10)


Posle dužeg vremena javlja se telefonom:

„...Od kada sam pobegla od sveta, osećam se slobodnom.
Odabrala sam knjige u biblioteci, nabavila namirnice, isključila telefone...“


Nadica Janić

среда, 12. јануар 2011.

INAT

Susret (9)


Sa starošću su sve više ispoljavali uzajamnu netrpeljivost.

Govorila mi je: „ Želela bih da budem sama. Slobodna. Ne mogu da podnesem da mi je neprestano nad glavom. Pisala bih. Toliko toga je u meni. Mora negde da izađe... Ali, gde da sakrijem svesku!“

Umro je. Nije dugo bolovao. Sve vreme bolesti obraćao joj se imenom njegove pokojne prve žene.

„Nije se on obeznanio. Namerno mi to radi!“, pričala je.

I, ostala je sama.

„Pišeš li sada?“, pitam je.
„Ne mogu! Kada otvorim svesku, osećam da mi je nad glavom.“

Pokazuje mi praznu debelu svesku sa krupno ispisanim imenom njenog pokojnog prvog muža. Pažljivo je vratila na vidno mesto u vitrini.


Nadica Janić

уторак, 11. јануар 2011.

PRAZNIČNE TV VESTI

... a priča teče dalje (4)


- Za prazničnu trpezu prosečnog građanina je potrebno 10 000 dinara.

- Za Novu godinu nije bilo mnogo krađe jelki i novogodišnjih ukrasa.

- U Hitnoj pomoći nije bilo poziva zbog prejedanja, sem dva.

- U centru Beograda na uglu ulica... nepoznati mladić je kuhinjskim nožem napao stariju ženu i presekao kaiš na tašni koja je bila ženi na ramenu. U tašni su bila dokumenta, mobilni telefon i 700 dinara.


Nadica Janić

среда, 05. јануар 2011.

BOŽIĆNA RADOST

... a priča teče dalje (3)


Paketići su na vreme poslati.

Danima smo birali, slagali, dokupljivali, dodavali...
Ispisivali imena unuka, ćerke i zeta na šarenim paketićima.

Svu radost smo upakovali.
A onda smo seli...
I ćutali.


Nadica Janić

понедељак, 03. јануар 2011.

PRAZNICI

... a priča teče dalje (2)


"Biblija" i "Znakovi pored puta" su pored mog uzglavlja. Kada tražim mudrost  otvaram "Znakove pored puta". Kada tražim, pored mudrosti, i utehu i smirenje, otvaram "Bibliju".
"Znakovi pored puta" su jedinstveno delo svetske književnosti. Lepota književne reči u jednostavnosti, iskrenosti i mudrosti. Poruka o lepoti življenja, o lepoti svakog našeg dana, svakog našeg životnog doba. Poruka o veličini nas malih, neznanih... Poruka o značaju uloge koja nam je data na ovom putu postojanja.

"U drugoj polovini decembra meseca, dani stanu naglo i sve brže da se osipaju; čovek ih troši i traći lako i nemilice kao da to nisu dani njegovog života. A onih nekoliko poslednjih dana, pred Novu godinu, prosto baci kao mrvice iz torbe. I sva pažnja, i sve nade, sve to prelazi u prve dane Nove godine."

"Veliki praznici i svečani dani najbolje mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima."


Ivo Andrić, "Znakovi pored puta"