субота, 21. април 2018.

MUZEJ DIJAMANATA


Ljudi i vreme - Karl Faberže (14)


Palata oružja, Kremlj

Oružarnica - prvi javni muzej Rusije osnovan je 10. marta 1806. godine u Kremlju ukazom Aleksandra I. Istoričari tvrde da je skoro sto godina ranije Petar I počeo da pretvara carske riznice u muzej. Oružana palata je bila radionica pri carskom dvoru gde su radili najveštiji majstori koji su pravili umetnička dela od metala i drveta.

Kada je pretvoren u prvi javni muzej, Oružana palata je postala mesto gde se nalazi zbirka carskih kočija ukrašenih zlatom, jedinstvena zbirka carskih vagona, tron Ivana Groznog, neprocenjiva kolekcija zlatnih i srebrnih predmeta, carska odeća, haljine za krunisanje, Monomahova kapa - krznena kapa ukrašena smaragdima i rubinima. U ovom muzeju nalazi se i oko 4.000 eksponata dekorativne i primenjene umetnosti Rusije, Evrope i Istoka od 4. do 20. veka, koji su doneli Oružarnici svetsku slavu.

U okviru tog zdanja postoji i zaseban deo nazvan Muzej dijamanata u kome su izložene krune ruskih careva, neprocenjiva zbirka nakita ruskih carica među kojima je i dijamant od 180 karata. Ali, sve to je u senci čuvenih deset Faberžeovih jaja.


Oružarnica (muzej-riznica), Kremlj

Ova jedinstvena palata muzej delila je sudbinu Kremlja i kad je Napoleon u svom ratnom pohodu bio pred vratima Moskve (1812). Radnici su danonoćno pakovali eksponate kako bi se blago sklonilo na sigurno mesto. Sve je spakovano u 150 zaprežnih vozila koja su maskirana kao vojni konvoj i u podmoskovskom gradu Kolomne blago je utovareno na brod i prevezeno u Njižnji Novgrad. Napoleon je ušao u ispražnjenu, spaljenu Moskvu i revoltiran naredio da se crkve u Kremlju pretvore u konjušnice. Želeo je da spali Kremlj do temelja posle povlačenja, ali na sreću nije uspeo u svom naumu.

Ukazom cara Petra I koji je 1917. godine propisao da "te stvari pripadaju državi", nakit je čuvan u velikim sanducima sa tri zamke. Sanduci su se smeli dopremiti do carskog dvora i otvoriti samo zbog važne proslave, a kada svečanost bude završena dame su nakit predavale carskom oficiru dobijajući revers natrag.

Posle oktobarske revolucije, 10. aprila 1922. godine, nakit sa jajima je predat u državno hranilište "Gohran", koje je 1924. godine preimenovano u Almazni fond SSSR, a od 1991. godine u Almazni fond Rusije. Stalna izložba otvorena je u Kremlju od 1967. godine i od tada ovo jedinstveno bogatstvo dostupno je očima naroda.



Faberže u Amaznom fondu Kremlja

Nepregledni su redovi onih koji iz svih krajeva sveta hrle da vide najveću kolekciju carskih Faberžeovih jaja kao i carski nakit neprocenjive vrednosti. U specijalnim staklenim komodama, u kojima se svetlost ne prelama da bi nakit jednako sijao sa svih strana, aranžirana je jedinstvena, najskuplja kolekcija juvelirskih ukrasa. Nakit je sistematizovan po boji i kvalitetu dragog kamenja.

Još od 1839, od vremena cara Nikolaja I, kada je otvorena "Brilijantska soba" koju je čuvalo specijalno obezbeđenje, kamenje i skupocena jaja postali su više od vlasništva carskih i visokih porodica. Ona su znak državnog preimućstva.





Priredila: Nadica Janić 

петак, 20. април 2018.

MUZEJ FABERŽE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (13)


Aukcijska kuća "Sotbi" je februara 2004. godine objavila prodaju privatne kolekcije Faberžeovih jaja i oko 180 drugih predmeta koje je izradio Feberže u posedu naslednika američkog magnata Malkolma Forbsa. Kolekcija od devet uskršnjih jaja je bila procenjena na 90 miliona dolara, a konačna suma transakcije nije objavljena.

Pre nego što je aukcija i počela, celu kolekciju je kupio Fond "Veze vremena", koji pripada ruskom biznismenu Viktoru Vekselbergu za sumu između 90 i 120 miliona dolara. Od kada je otkupljena kolekcija, Fond "Veze vremena" je organizovao nekoliko izložbi u Rusiji i inostranstvu.


Palata Šuvalov na obali Fontanke, Sankt Peterburg



Muzej Faberže, Palata Šuvalov, Sankt Peterburg

Ispunivši obećanje, Viktor Vekselberg je kolekciju vratio u Rusiju i 19. novembra 2013. godine otvorio prvi privatni muzej u Rusiji, Muzej Faberže, u restauriranoj palati Šuvalov na obali Fontanke, bivšem Domu prijateljstva, u Sankt Peterburgu. Za Muzej Faberže je restaurirano ukupno 11 izložbenih dvorana od kojih su 2 na prvom, a 9 na drugom spratu, a tu su i prostrana garderoba, svetlosni park, toaleti, prostorije za depoe...



Muzej Faberže, Sankt Peterburg 



Plavi salon u Muziju Faberže, Sankt Peterburg

U Plavom salonu okrenutom prozorima prema Fontanki su remek dela primenjene umetnosti - Faberžeova carska uskršnja jaja. Tu je izloženo i zagonetno jaje “Renesansa”(1894); jaje iz 1911. nazvano “Petnaestogidišnjica carevanja” urađeno višeslojnim emajlom, a izloženo je i jaje nazvano “Orden svetog Georgija” (1916). Među izloženim jajima nalazi se i ono koje je poslednji ruski car Nikolaj II poklonio svojoj majci Mariji Fjodorovnoj, a koje za dekoraciju ima njegov portret i portret naslednika, Alekseja.

Tu je i treperavo, skoro prozračno jaje sa ptičicom, nazvano "Drvo lovorovo" (1911) koje se sastoji od 325 tankih listića izrezanih iz nefrita, brilijanata i dragog kamena. Pored njega je nežno, damsko jaje urađeno u francuskom duhu, "Đurđevak" (1898), sa belim biserima. Tu je i "Koronaciono" jaje (1897) s minijaturnom carskom kočijom Nikolaja II - fantastična dragacena mini igračka, juvelirni dragulj.


Muzej Faberže

U muzeju, pored dragocene kolekcije carskih uskršnjih jaja je i stotinak drugih predmeta iz velike i vredne kolekcije šezdesetogodišnjeg biznismena. Čitavu umetničku kolekciju Vekselberga čini više od 4000 predmeta, vrednosti oko 850 miliona dolara.





Dragulji Farbežea okruženi su sjajnim delima dekorativno-primenjene umetnosti kao što je srebrno posuđe Hljebnjikova, delima Ovčinikova, Boljina i Rikerta, platnima Makovskog, ikonama (među kojima i sa Faberžeovim rizama), porcelanom, časovnicima, legendarnim stonim figurama, među kojima je glavna "Mužik koji igra" iz 1910... Eho prohujalog vremena, sjaj bogatstva i večna lepota iznedrena iz duše mnogih, poznatih i nepoznatih umetnika.





Priredila: Nadica Janić

четвртак, 19. април 2018.

FABERŽE - VEČITA INSPIRACIJA


Ljudi i vreme - Karl Faberže (12)



Faberžeovo jaje "Ruže" (1907) 
Iznenađenje jaja je nepoznato, izgubljeno.



Faberžeovo jaje "Ruže" (vlasništvo Elizabete Tejlor),
inspirisalo je kreatora Balmain za modnu reviju 2012.










"The Secret Garden Collection was created by a team of skilled craftsmen, led by Fabergé design director Natalia Shugaeva. Working off her exquisite sketches, they brought her vision to life by sourcing precious coloured gemstones, including green tsavorites, yellow sapphires, red spinels and Colombian emeralds, from all over the world. The stones were then cut to fit the floral designs and handed over to the Parisian jewellery atelier, where they were transformed into the vibrant collection."



"As part of the Fabergé Big Egg Hunt, a project to raise funds for leading children's charities Action for Children and Elephant Family, 200 giant eggs were adorned and decorated by some of the world's leading artists, architects, jewellers and designers." 




"As part of the Fabergé Big Egg Hunt in 2012, a project to raise funds for charities Action for Children and the Elephant Family, 200 giant eggs were adorned and decorated by some of the world's leading artists, architects, jewellers and designers including the Chapman Brothers, Vivienne Westwood, Sophie Dahl and Marc Quinn."




Priredila: Nadica Janić

среда, 18. април 2018.

SEĆANJE NA FABERŽEA


Ljudi i vreme - Karl Faberže (11)





Tatjana Faberže (1930), državljanin Švajcarske, praunuka Karla Faberžea, dizajner i majstor u izradi nakita, uložila je veliki trud u pripremi zakonske dokumentacije i privlačenju partnera za osnivanje fondacije "Memorijalni fond Karla Faberže" .



Tatjana Faberže

Glavni cilj Fondacije je održati sećanje na Karla Faberžea i promocija njegovog rada. Veliku podršku Tatjani pružio je koosnivač Fondacije, poznati kaliforniski zlatar jermenskog porekla, vlasnik magazina “Karl Faberže”, osnovanog 1994. godine u Moskvi. Rezolucijom Vlade u Moskvi, odobren je rad Fondacije a svečano otvaranje je bilo 24. maja 1996. godine. Za počasnog predsednika Fondacije jednoglasno je izabrana Tatjana Faberže.

Takođe, 1996. godine, na 150-godišnjicu rođenja Karla Faberžea, na inicijativu AD ruskih zlatara, ispred zgrade kompanije Faberže u Sankt Peterburgu, postavljen je spomenik Karlu Faberžeu a dve godine kasnije, prostor na kome je spomenik dobio je ime “Trg Karla Faberžea”. 

Od 2000. godine Fondacija je postala međunarodna i sprovodi niz zadataka od kojih su četiri glavna: 
- objavljivanje literature o radu umetnika i majstora firme Faberže, biografske i referentne literature na temu Faberže;
- očuvanje i razvijanje tradicije Karla Faberžea pronalaženjem umetnika i majstora za izradu nakita;
- nagrađivanje najboljih umetnika draguljara sa porudžbinama i oznakom Faberže fondacije;
- stvaranje elektronske baze podataka o radovima Faberžea.

U svojim aktivnostima Fondacija je u kontaktu sa sličnim organizacijama uključujući američki “Art fond Faberže”, osnovan 1992. godine (od 2007. menja aktivnost i postaje internet magazin na temu Faberžea) i švajcarski “Fond Igor Faberže”, osnovan 1974. godine.





Fondacija je doprinela objavljivanju 15 knjiga od kojih je Tatjana Faberže napisala devet. Od obrazovnih aktivnosti Fondacija je organizovala brojna predavanja o istoriji firme Faberže i drugim aspektima rada firme. Samo u poslednjoj deceniji, takvih predavanja u muzejima, visokoškolskim ustanovama i na izložbama umetničkog nakita, bilo je više od 300 organizovanih u 40 gradova iz 14 zemalja.





Priredila: Nadica Janić

уторак, 17. април 2018.

BREND "FABERŽE"


Ljudi i vreme - Karl Faberže (10)


Karl Faberže i njegov mlađi brat Agaton, takođe veoma talentovan juvelir, od kad su briljirali na Sve-ruskoj izložbi u Moskvi 1882. godine, juvelirnica Faberže je postala najveća kompanija tog tipa u Rusiji sa preko 500 zaposlenih i podružnicama u Sankt Peterburgu, Moskvi, Odesi, Kijevu i Londonu. Zahvaljujući radionici u prestonici Velike Britanije, Faberžeovi proizvodi se prodaju u Indiji, Tajlandu, Kini i Japanu od 1908 do 1917. godine.



Radionica Kuće Faberže

Proizveli su preko 150 000 artikala i bili glavni juveliri za ruski i švedski dvor. Carska jaja su u to vreme uživala veliku popularnost pa je Faberže napravio nekoliko kolekcija i za privatne, eminentne klijente. Kompanija Faberže prestaje da postoji 1917. godine kada su je nacionalizovali Boljševici a familija Karla Faberžea se preselila u Evropu, gde je Karl i preminuo.

U cilju sticanja više inostranih sredstava Staljin je prodao veliki broj carskih jaja. Smatra se da je u periodu 1930-1933. godine 14 jaja napustilo Rusiju. Većina je prodata bliskom Lenjinovom prijatelju Armandu Hameru i Emanuelu Snoumanu. Pored carskih jaja, Armandu Hameru su prodata i sva prava kompanije Faberže. Time je počelo rušenje ugleda tog brenda. Pod imenom Faberže su se pojavili jeftini parfemi i nakit.

Tek 1990. godine je ponovo preduzet korak za oživljavanje ovog brenda. Licencu je dobilo nemačko preduzeće Viktor Majer. Slavna Faberžeova jaja su proizvođena u manufakturi u jednom nemačkom gradiću, međutim licenca se 2008. godine nije produžila.



Nova Faberžeova jaja



Faberžeovo jaje "Votka" 




Brend "Faberže" - "Votka"

Od 2009. godine, Mark Danhil, praunuk Alfreda Danhila, osnivača istoimene duvanske kompanije, ulaže napore da Faberže opet postane ono što je nekada bio - luksuzna marka ekstra klase. U tom cilju u Ženevi je iste godine otvoren prvi i jedini Faberže butik i osmišljena nova Faberže kolekcija od 100 komada unikatnog nakita čije cene dostižu i do 7 miliona evra.



Faberžeove "Pametne čaše" 

Praunuka Karla Faberžea, Tatjana Faberže, izučena juvelirka koja živi u Ženevi je takođe uključena u proces vraćanja starog sjaja kompanije. Sa ocem Fjodorom Agafonovič (1904-1971), koji je bio profesionalni zlatar i radio od 1946. do 1971. godine u Parizu i Ženevi, Tatjana je od 1956. radila kao dizajner i zajedno su stvorili više od 600 dela u stilu Karla Faberžea.



Faberžeova ogrlica sa privescima u obliku jaja





Priredila: Nadica Janić

понедељак, 16. април 2018.

EHO BURNE ISTORIJE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (9)



Karl Faberže

Uticaj prvog svetskog rata nije zaobišao ni Kuću Faberže, a ni Romanove. Prva dva jajeta iz ratnog perioda, uručena su Mariji i Aleksandri na Uskrs 1915. godine. Iako je tradicija ispoštovana, jaja su se bitno razlikovala od pređašnjih, raskošnih. Oba bela, znatno skromnija, slavila su požrtvovanost dve carice i njihovo učešće u radu Crvenog krsta.




Karl Faberže - Jaje Marije Fjodorovne (1915)

Marija Fjodorovna bila je doživotna predsednica ruske grane međunarodnog Crvenog krsta i njeno jaje je za iznenađenje imalo pet minijaturnih portreta žena iz dinastije Romanov u uniformama Crvenog krsta, uključujući i Aleksandru Fjodorovnu.



Karl Faberže - Jaje Aleksandre Fjodorovne (1915)

Aleksandra je sa svojim starijim ćerkama Olgom i Tatjanom pristupila službi Crvenog krsta za vreme rata, kada su čak i neka krila carske palate pretvorena u bolnička. Njeno jaje je jedno od retkih koje se otvara vertikalno i unutra otkriva triptih na kome srednju scenu zauzima slika Isusovog vaskrsenja, dok se levo i desno nalaze Sveta Olga i Sveta Tatjana.

Godine 1916. poslednji put su uskršnja Feberžeova jaja uručena Mariji i Aleksandri. I naredne godine, izrada dva jajeta biće poručena, ali će završeno biti samo jedno - "Karelijska breza". Simbolizuje svetost i dobrotu. To je jedino jaje čija je osnova napravljena od drveta, od breze koja raste samo u Rusiji, u Kareliji. Unutrašnjost jajeta krije iznenađenje - minijaturnog slona od zlata i srebra. Ono nikada neće stići u Marijine ruke. Aleksandrino jaje nikada nije završeno.






Faberžeovo jaje "Karelijska breza "(1917)

Poslednje Faberžeovo carsko jaje „Zvezdano nebo carevića“ trebalo je da bude isporučeno 1918. godine. Praveći skicu za izradu jajeta Faberže je govorio: "Napravićemo veliko uskršnje jaje od belog kvarca i žada, izuzetan umetnički rad".



Faberžeova skica za jaje "Sazvežđe carevića" (1917)

Jaje je započeto i nagoveštava Faberžeovu zamisao. Na belom kristalnom oblaku su dve hemisfere od plavog stakla obložene dijamantima. Na nekim mestima, dijamanti su postavljeni i sačuvani. Intuicijom umetnika određena je simbolika i ovog jajeta.



Nezavršeno, poslednje Faberžeovo jaje "Sazvežđe carevića" (1917)

U revoluciji 1917, car je skinut sa trona, a 1918. je cela carska porodica Romanov pobijena od strane komunističkih revolucionara. Po odobrenju Lenjina, Boljševici su u noći između 17. i 18. jula 1918. godine pogubili cara i caricu, njihove četiri ćerke i sina.



Carska porodica Romanov

Od momenta kada je carska porodica odvedena iz Sankt Peterburga (izuzev Marije Fjodorovne koja je uspela da izbegne u rodnu Dansku), sudbinu jaja kroje razne ruke. Neka od njih odnesena su u Kremlj, neka su ukradena, neka preprodavana među preostalom buržoazijom, neka među boljševicima, a neka, kako se čini, zauvek izgubljena. Ali, u svima je sačuvan eho jednog burnog vremena, procvata umetnosti i sveopšteg siromaštva, blagodeti manjine i revolta većine... Ostaje vreme koje umetnost Faberžea uzdiže u večnost. 



Faberžeovo jaje "Vaskrsenje Hristovo"





Priredila: Nadica Janić

недеља, 15. април 2018.

FABERŽEOV ČAROBNI VRT


Ljudi i vreme - Karl Faberže (8)



Cvetni motivi su zastupljeni u većini Faberžeovih radova. Koristio je simboliku boja i poruku cveća. Od ukupno 54 carskih jaja 10 jaja su sa cvetnim motivom. Takođe, na mnogim upotrebnim predmetima je motiv cveća.



Faberžeovo jaje - Jabukov cvet

Najpoznatija dela Karla Faberžea su uskršnja jaja. Međutim, poznavaoci zlatarske umetnosti smatraju Faberžeovo kameno cveće kao autentična remek dela.




Faberžeovo kameno cveće

Ovi izuzetni cvetovi imaju orijentalne korene. Jedan od glavnih Faberžeovih majstora ostavio je pismeni iskaz o nastanku ideje pravljena kamenih cvetova : "Po prvi put smo obratili pažnju na ovu granu kineske umetnosti, kada su nam doneli buket hrizantema na popravku. Zahvaljujući veštim izborom boja i transparentnosti nekih od kamenja, ovaj rad je proizveo odličan utisak."

Restauracija kineskog buketa stvorila je Faberžeu jedinstvenu ideju. Počeo je da pravi herbarijum, da istražuje osobine cveća, njihovu simboliku. U ostvarenju ideje pravljenja kamenih cvetova pomogao mu je i staklenik u kome je gajio “modele” kamenog cveća. Fotografisao je cveće, pravio niz skica i uputstva za rad, odabirao materijal i pronalazio rešenja da prirodan cvet sačuva posebnom tehnologijom izrade. U oko 80 studija iz oblasti cveća učestvovali su mnogi umetnici i draguljari.



Faberžeovo kameno cveće
  Omiljeni faberžeov cvet je đurđevak



Faberžeovo kameno cveće 
 "Korpa sa đurđevkom" (1896)

U albumu sa detaljnim fotografijama cveća dominirao je đurđevak. Kao carski zlatar planirao je da uradi korpu sa đurđevkom za caricu inspirisan drevnim kineskim korpama cveća sa ukrasima. Dizajn je uradio Faberže a rad majstora se odvijao u složenim fazama: postavljanje dragocenog kamenja, emajliranje cveća, dodavanje zlatnih stabljika biljaka i konačno formiranje buketa. Kvalitet izrade, posebnost detalja i maštovitost su uvek bili važni indikatori Faberžeovog rada. Iako je retko radio kopije, nastala je čuvena “Korpa sa đurđevkom”, kopija korpe iz palate kineskog cara. Trgovci iz Nižnij Novgoroda su je poklonili Aleksandri Fjodorovnoj u čast krunisanja. Carica je bila oduševljena biserima dijamantskog đurđevka sa žadovim listovima u zlatnoj korpi. Od tada, ovaj buket je uvek bio na njenom stolu.



Faberžeovo kameno cveće



Faberžeovo kameno voće

Faberže je nastavljao da dizajnira mnoge vrste cveća i voća. Nastala su dela čija jednostavnost i lepota plene. Vaze su skoro uvek napravljene od kamenog kristala, čija je providnost stvarala iluziju posude napunjene vodom. Stabljike su često zlatne, sa posebnim graviranjem. Listovi su žad, nežno uklesani ili emajlirani. Cveće obično nije brendirano zbog krhkosti i na poleđini rada nema pečata.



Faberžeov kameni cvet "Maslačak" (1895)

Posle sto godina od izrade čuveni "Maslačak" Karla Faberžea smešten je 1995. godine u Oružanoj palati Kremlja i uvek iznenađuje posetioce u prozoru broj 20. Otkupljen je devedestih godina od privatnog lica iz Moskve. Najupečatljivije na ovom čudesnom radu je paperjasti srebrni cvet koji je prirodan. Draguljari ne mogu da shvate kako je Faberže uspeo da očvrsne najmekšu lepršavost koja se rasprši od bilo kog dodira. Ali to Faberžeu nije bilo dovoljno. Na vrhu cveta, razbacani mali dijamanati prave sjaj kao jutarnja rosa. 

Naučnici su dugo vremena sumnjali u prirodnost maslačka. Muzej je pozvao eksperta iz Botaničkog vrta Moskovskog državnog univerziteta, koji je analizom utvrdio da je maslačak prirodan s naznakom datuma sakupljanja koji se poklapao sa godinom izrade kamenog cveta. Faberže je na čaroban način uspeo da sačuva jedinstvenu trenutnu prirodu mističnog maslačka, simbola slabosti bića. 



Faberžeov kameni cvet "Daninoć"

"Daninoć" je jedini kameni cvet u čarobnom vrtu Faberžea opremljen mehanizmom za pokretanje sa portretnim minijaturama. Cvet je napravljen 1904. godine i poklonio ga je Nikolaj II carici Aleksandri za deceniju njihovog braka. Kada se pritisne dugme, latice cveta se otvaraju i postaju vidljivi minijaturni portreti kćeri i sina imperijalnog para.

Faberžeovo kameno cveće i voće u mnogim su privatnim kolekcijama.Vrednost im raste i dostiže basnoslovne cifre. Najveća kolekcija kamenih cvetova, 26 od 80 proizvedenih, je u vlasništvu britanske kraljice Elizabete.



Faberžeovo kameno cveće



Faberžeov čarobni vrt





Priredila: Nadica Janić